Родословни приручник - V корак

Сада би требало да имате почетак родослова који свакако садржи прилично детаљне податке за вашег оца односно мајку (у зависности коју фамилију обрађујете) и за њихове потомке. Поступак се сада понавља тако што пређете на ваше деде и бабе и њихове директне потомке. Наравно већ имате обрађену грану вашег оца односно мајке, тако да је у том случају потребно обрадити гране ваших стричева односно ујака и тетака. Овај поступак се понавља идући уназад колено по колено и обрађујући њихове потомке. Значи у III кораку сте обрадили потомке својих родитеља. У овом кораку сте обрадили потомке деда и баба, а након тога прадеда и прабаба, и тако даље што више у прошлост.

Код прикупљања података путем интервјуисања сродника добро је имати неки план. Први део плана, као што је већ објашњено, је тај да кренете у обраду прво најблискијих грана па онда све даљих. Поред тога добро је имати у виду да би највише директних података вероватно могли да добијете од најстаријих сродника. На жалост сви смо ми смртни тако да би морали дати приоритет интервјуисању управо тих најстаријих сродника без обзира на степен сродства. Од њих би пре свега могли да добијете не само податке из прве руке, већ и разне податке и приче које би њиховом смрћу биле трајно изгубљене. Такође би касније у случају недоумица, нејасноћа и различитих података који су мање или више у супротности њих могли да консултујете око тога да пресуде шта је тачно или вероватније.

Такође је практичније да у плану интервјуисања предност имају сродници који су вам просторно ближи. На тај начин би за најкраће време имали обрађен што већи део родослова. Телефонске контакти су у реду ако се ради о рођацима који се налазе на значајнијој удаљености, а жеља вам је да што пре допуните костур родослова (само имена и презимена и родбински односи) односно да допуните део података. Ипак је много бољи директан контакт који би омогућио да члану родослова предочити шта сте све прикупили па би на основу тога он могао да да свој допринос (да да податке за своју грану, или друге гране или податке за претке).

За сроднике који се налазе на значајнијој удаљености од вас (100 и више километара) најбоље је користити викенде, празнике и годишње одморе за обилазак и директан контакт. На овај начин можете да добијете увид и у разне породичне папире који вам могу бити врло корисни. Поготову ако сродницима дате времена да се припреме и спремни вас дочекају.

Са сродницима разговарајте и о оним заједничким сродницима и гранама за које већ имате податке (поготову ако нису директни) па на тај начин можете унакрсно проверавати и податке и изворе. Када интервјуишете чланове родослова прво крените од података:

• о њима самима,
• затим о њиховим потомцима
• о њиховој браћи и сестрама, и њиховим потомцима
• о оцу и мајци, њиховој браћи и сестрама, и њиховим потомцима
• о дедама и бабама, њиховој браћи и сестрама, и њиховим потомцима
• о свим осталим прецима за које они знају.

Без обзира да ли вам се подаци из различитих извора (усмених или писаних било које врсте) о истим сродницима или гранама слажу или не, основно је правило да их бележите све уз назнаку из ког су извора. Ово је битно да у случају појављивања различитих података, а то ће се дешавати довољно често, знате шта сте из ког извора сазнали. На основу тога можете рецимо касније да се потрудите да нађете доказе или индикације која тврдња је тачна, или ближа истини, или само вероватнија. Такође ако вам три извора тврде једно а четврти нешто друго могуће је да је истина на страни већине, али имајте у виду да може бити и обрнуто. Исто тако на основу сазнања о извору података, можете се одлучити да ћете више веровати оном извору који вама делује поузданији или онај који му је родбински или временски ближи. У сваком случају је битно да и након тога што се лично приволите више неком извору, и даље знате да постоје и други подаци. Поготову што и касније могу искрснути нови моменти који вас могу одвући на другу страну.