Сврха родословља

Племићки сталеж (аристократија, властелини) били су повлашћени и владајући слој друштва који је од суверена добијао право на власт, имовину, привилегије и титулу. Пошто је то право било наследно, родослови и грбовници су били докази за остваривање или потраживање тих права.

У давним временима, када се наш народ одрекао номадског а прихватио седелачки начин живота, становништво је живело у компактним родбинским заједницама на већим или мањим територијама. Разлоге за то видим пре свега у чињеници да је у то време на овим просторима путовање и транспорт био спор и напоран. Затим, становништво се углавном бавило земљорадњом и сточарством, а како са собом нису могли да понесу своју имовину, тако без преке потребе нису напуштали територију своје заједнице.

Народу је већ у то доба вероватно била позната чињеница из генетике да што је крвно тј. генетско сродство веће, већа је и вероватноћа да потомство из таквих бракова буду са психичким и физичким деформитетима. Пошто је свако живео у окружењу ближе и даље родбине, морали су строго да воде рачуна да не дође до брака из кога би се изродило болесно потомство. Када су у питању обични људи, то је основни разлог зашто је у традицији нашег народа родословље заузимало веома важно место у очувању генетског „здравља' потомства. Тако се породична историја и колективно сећање на претке преносила усмено са колена на колено.

Народна свест о родбинској блискости обликовала је и обичаје да је брак између сродника био могућ односно дозвољен ако је супружник из другог братства па чак и другог племена како би се обезбедила разлика од 9 па чак и од 12 колена.

У ратним временима често је на нашим просторима долазило до миграција што је доводило пре свега до тога да су породице губиле везу са широм родовском заједницом па самим бледела сећања на даље претке и рођаке, а евентуално је остајао податак о „старом крају и племену”. А није био ни редак случај да су од читавих породица остајала само деца или јако млади чланови који нису стигли да добију сазнања о историји своје породице од старијих чланова. При тим миграцијама је долазило до насељавања међу сличне злосрећне породице које су такође пред зулумом непријатеља напуштале своја пребивалишта, тако да је потреба за родословљем била мања јер су се у непосредном окружењу могли наћи брачни другови који нису у сродству.

Са доласком модерног доба, могућности и потреба за путовањима, значајна економска миграција, динамичнији економски токови довеле су до цепања родбинских заједница и мешања са другим породицама и родовима. И ови процеси утичу на смањење познавања сопственог родослова а у циљу очувању генетског „здравља' потомства. Млађи чланови су све мање времена проводили у непосредном контакту са старијим члановима тако да се губила нит у процесу преношења породичних предања са колена на колено. Нова покољења супружнике налазе у срединама у којима је шанса да се сусредну са рођацима јако мала, па је овај мотив за заинтересованост за породични родослов.